V sredo je i sejam prinas v Čakovco
Kaj vam nek rečem, se nas je precednik Zoki Milanovičov za nos potegel dok je odredil kaj bodemo hodili glase davat za sabornike v sredo, a ne v nedelo kak je to odnavek bilo. I ovak si prepovedajo kak mi v Lepoj našoj premalo delamo jerbo imamo preveč svetkov, a ve nam je Zoki del kcoj još jenoga dneva da se ne bode delalo jerbo ne muoči isti den iti glase davat, očem reči, zbirati sabornike i iti v dero. Najme kaj, preveč nam je važni posel dok zberemo komo svojega glasa ne bodemo dali, a posle bode več leži da si zberemo komo ga bodemo dali. Kak god teca Franca veli da nam je sejeno šteri den hodimo glase davat, ali sam jako najgerek kaj bode z onima šteri ne bodo odišli na posel, a ne bodo došli glase davat? Je li bodo te ostali bez plače te den ili pak ne? Jako sam najgerek je li si je o tomo Zoki gruntal? Sa je sreča kaj je ovo leto prestupno pak se kvar ne bode preveč poznal!
Kak je v Čakovco sejam v sredo bilo bi spametno kaj bi i tam bilo jeno biračko mesto.
Pojavil se je još jeden premijer
Čim je Zoki odredil sredo 17. aprila kak den da bodemo hodili glase davat i zbirat sabornike mam je vum dal i ono kaj mo je več dugo na srco ležalo, a to je da bi i on znova štel biti precednik Vlade. Veli on, lepo je na Pantovčako, ali kasa i penezi so ipak v Banskim dvorima. Lepo je biti precednik države, ali još je lepše gospodariti i hercuvati z penezi. Dok je pred nekaj vejč od deset let bil prvič zebrani za precednika Vlade onda je vladal z Lepom našom, a jegovi ministri so gospodarili z kasom i penezima, a ve bi znova štel biti premijer jerbo ve si je pregruntal kak bi on to delal, ve je čuda spametneši.
E, moj narode…
Morem vam reči da se je ne ruon lepo predstavil biračkomo telo jerbo je počel z rečima: – E, moj dragi narode…, a verjem da vam je poznato da je z tem istim rečima kralj Aleksander Karađorđevič 6. januara 1929. leta ukinul Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, raspustil je Narodno skupštinu tak da je to bil kraj Kraljevine i na svetlo dneva se je pojavila prva Jugoslavija. Se to se je pripetilo šest meseci posle atentata v Skupštini Kraljevine 20. junjuša 1928. leta da je Puniša Račič, četnik i političar strelil zastupnike HSS-a Đuru Basaričeka i Pavla Radiča, a smrtno je ranil Štefa Radiča i od te rane je Štef hmrl 8. augustuša. Dok je kralj Aleksander ukinul Kraljevino neje najavil diktaturo, a posle se je vidlo da je se zel vu svoje roke. Ukinul je i se stranke. Ne znati kaj je Zoki Milanovič mel na pameti dok je z rečima kralja Aleksandra najavil svojo kandidaturo za premijera, ali je jasno i glasno rekel kak ne kani dati ostavko na mesto precednika Lepe naše? Makar je ne spominjal diktaturo, kak niti kralj, ali si znamo kak se to zove dok je sa vlast vu rokama jenoga čoveka.
Neje bilo tak zdavnja pak se lefko zmislimo kak so SDP-ovci 25. junjuša 1991. leta odišli vum sabornice (47 sabornikov) dok je trelo zdiči roke kaj Jugo pošlemo v ropotarnico povjesti. Oni so odišli vum, neso dali svoje glase za Lepo našo, ali so zato oni šteri so zglasali Lepo našo odišli na bojišnice širom Lepe naše i črez štiri leti so natirali četnike i jugosoldatesko prek meje, ali dok je Lepa naša obranjena i zafremana unda so levičari došli nazaj kaj bodo žnjom gospodarili. Tak je i denes. Kuliko vidimo jeni so za rat i stvaranje države, a drugi so tu kaj bodo gospodarili žnjom.
Morem vam reči da Zoki ruon ne govori lepo o svojim protivnikima na drugoj strani vulice i dok ga čovek malo bole posluša zgledi kak da sam on neka vredi vu ovoj Lepoj našoj. Nekaj mi ipak nejde v glavo: kaj se mo je itak zameril Ivek Turudičov, glavni državni advokat, pak je još niti ne počel delati? Nebrem tu razmeti niti teco Franco, ona mi furt pripoveda kak niti jeden pes ne laja zbog radi sela.
Čakoska gradonačelnica v Saboro
Počelo se se glasneše ne sam šepetujiti nek i pripovedati, a de ga jega dima tu negdi mora biti i ogej, kak se čakoska gradonačelnica Ljerka Cividini ravna v trko za saborsko foteljo. Ona se je stopram počela dogovarjati za mesto na izborni listi, a jeni posel prve čakoske gospe – gracke načelnice je došel v Sabor, a da se je tomo nišči ne nadjal oliti kak to teca Franca veli, kak strela z vedroga neba, a donesel ga je od Međimorcov zebrani, a od gospona “pajsera”, očem reči, od “šefa” hrvackih seljakov, Krešija Beljaka za govornico poslani, Štef Kovačov. Štef je čakoskoj grackoj načelnici pred celom Lepom našom zbajal kak je privatizerala placa od gazdi robne hiže Međimorke na glavnomo čakoskomo trgo, a neje o tomo nikoga nikaj pitala. A morala je, kak je sabornik Štef rekel, toga placa kupiti od gazde šteri ga hasnuje več četrdesetpet let. I ne sam to i gruntovnica ga prizna kak gazdo.
Kaj se kuha v lonco čakoskoga grackoga vječa?
Minuli tjeden so se zišli vječnici čakoskoga grackoga vječa. Neso došli si pak je to bila prilika kaj se rezidejo predi kraja. Kak sam rekel, nešterni so ne došli, a nešterni so pomale odhajali tak da jiv je na krajo niti ne bilo dosti kaj zbavijo celoga dnevnoga reda. Najte me krivo razmeti, ali se nekak ne zmislim da bi se nekaj takšega pripetilo v minulih tridesti let od kak je Grad Čakovec odišel na svoje, očem reči, otkak je Čakovec jednica lokalne samouprave.
Znuomo kak je to bilo pred tri leti dok je Darko Zver iz Fokusa počel kak precednik Grackoga vječa, ali je ne dugo hercuval jerbo je ne delal onak kak so to gracki oci šteli. Posle jega je došel Joža Varga, ali kuliko vidimo i jega večniki preveč ne posluhnejo. Ve se ne zna točno štere stranke držijo pozicijo, a štere pak so v opoziciji. Najme kaj, ne znati točno de je tu SDP-e? Nekaj si gruntam da so ipak esdepeovci na poziciji i da se bodo pomalem vrnuli nazaj v Čakovec. Več skorom dva mesece je slovo Č polek gracke vure oblečeno vu črleno farbo, a to nebre biti slučajno? Ili pak more? A zakaj je nigdar ne slučajno plave boje?
