[layerslider id=”6″]
Korizma je počela. Si mi, očem reči, saki od nas oče biti bolši bar te četrdeset dni, oče se nečega odreči za pokoro kaj vredneši dočaka Vuzma. Kak se riba navek čisti od glave, tak mi si čakamo čega ili pak koga se bode odrekel naš precednik Vlade, Drašek Plenkovičov? Kuliko se šepetuji, i to se glasneše i glasneše, nešterni ministri ili pak ministrice bodo morale sprazniti svoje na debelo tapecerane i tople fotelje i spakerati kufre. Kak god se si držijo za Drašekov reklec, kak god se motajo okoli jega, ali nešterni bodo morali oditi po riti k meši. Kak nam bode Drašekova Vlada ozdravila ak je minister za zdraviče, Milanček Kujundžičov, nejbole betežen, stalno ga nekša hetika muoči. Opal mo je imunitet i postal je nejslabeša karika v ministarskom lonceko. Tak je bar precednik Drašek rekel. A kaj se babi (čitaj: Drašeko) senjalo to se bode i pripetilo.
A kaj bodemo unda rekli za Nadiko Murganič štera je, kak vidimo i čujemo, zalutala vu Drašekovo Vlado. Ne znati de so jo sam našli i postajli za ministrico za malo deco, mlade, familije i socijalo. Čim ona vejč dela meje se dece narodi i čuda vejč je ostajlao Lejpo našo i odišlo želocom za kruhom v Evropo de se služijo oeri, a ne kune. I neje to se, ostavil jo je i jeni državni tajnik Damir Strmota jerbo se je nikak ne mogel posložiti v šalung Nadikinoga ministarstva. Čovek oče delati i razmi se v posel, a Nadika mo ne da. Damirčeko je opal mrak na oči i zaiskal je rastavo od Nadike i jene ministarske fotelje.
Na listeko za korizmeni odstrel je i potprecednica Vlade i ministrica gospodarstva, poduzetništva i obrta, Tinčika Dalič, štera je napisala Lex Agrokor i pomogla Drašeko kaj postavi Tončeka Ramljaka za spasitelja Todoričovoga giganta Konzuma. Hajdi je političarov šteri so kontra Drašeka i jegovih ministrov, kontra Ramljaka i jegovih savjetnikov v Agrokoro, a nejglasneši so dečki (posebno) i puce iz Živoga zida. Oni so još nikaj do ve v životo ne delali pak mislijo da je se lefko. Da bi se bilo lefko unda bi i oni došli na vlast. A da bi se to pripetilo unda bi mi v Lepoj našoj vidli čija mačka črno vuno prede!
Dok sam ja svoje premišlaval i dok sam si gruntal koga se bode Drašek v Korizmi odrekel, Tonček Ramljakov je rekel zbogom Agrokoro, ministrici Tinčiki, precedniko Drašeko, Todoričo i svojim savjetnikima šterih je ne malo. Dosti mo je sega i dosti onoga kaj je nakaseral v Agrokoro. Pak nebre si on tu pomoči ak so mo savjetniki takšega navuka dali. Jer navek je tam otkod on vleče koreje bilo tak da pol sebi, a pol šarco davle. Tonček je odišel, posla je ne zbavil, a tak nam je čuda sega obečuval.
Do fčera se sam šepetujilo, a ve več se i pripoveda, makar čistam stiha, kak se bode razmetni sinek haenesove politike, Ivek Vrdoljakov, šteri se je na mala vrata vrnul v politiko, pak našel v ministarski fotelji i to ne v bilo šteroj nek onoj z nejdebelšom buksom, a štero pomalem prazni Tinčika Daličova. Velijo narodnjaki da bodo jivi saborniki čuda leži zdiguvali roke ak bode jif Ivek pajsal svojo ritico (i ne sam ritico) v ministarskoj foteljici.
Kuliko vidimo političko kolo sreče se i dale obrče, oni doli rivlejo se gori, a oni gori bi šteli čim duže tam ostati. Ali, to si znamo, nega mesta za se, sam za zebrane. Nešterni so več z jenom nogom vuni, a čuda je oni šteri ranjkajo na vrata i šteli bi nutri. A ključi od vrati so v Drašekovim rokami.
Korizma je došla za se, kak za one šteri verjejo da Božek postoji, tak i za one šteri verjejo kak Božek ne postoji. I esdepeovci so počeli delati reda med svojima. Tak so se, napriliko, prislaski esdepeovci Matija Ladič i Saša Rakič odrekli i SDP-a i partije i odišli svojim potom. Ve vidite da nema sam HDZ-e svojo kajvarijo neg i SDP-ovci imajo svojo jerbo da je sam jena kalvarija kakša bi stiska tam bila na joj vu ove korizmene dneve?
Nebrem, a kaj se nej pak zmislil na Leksija Vučiča šteri je on tjeden, očem reči, na fašinski pondelek i na sam sveti fašnik bil prinas i pre naši precednici, na kvarteljo. Nebrem mo pozabiti kak se je falil da je on ne niti početnik, a niti pak četnik. Mi smo mo pokazali tak da je mogel videti i čuti kaj je, kak Šešeljov (po)četnik govoril 1991. leta v Glini, ali on je ostal pre svojemo. To me je tak vužgalo dok nam čovek laže i to ne bilo kak, nek nas gledi v oči i laže. Kak malo dete dok puni peleno. Poiskal sam kaj je japa Velike Srbije, Dobrica Čosič, rekel o sebi i svojoj bratji Srbima: „Mi Srbi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga, lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tuđu bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Lažemo stvaralački, maštovito i inventivno… Laž je srpski državni interes. Laž je u samom biču Srbina. U ovoj zemlji svaka laž na kraju postane istina. Srbe je toliko puta u istoriji spašavala laž.“ Znali smo i do ve koga imamo za sosede, ali ve smo si sam ponovili gradivo. Ve moremo čuda bole razmeti kaj nam je Leksi Vučičov govoril i kaj bode od sega onoga kaj je obečal.
Ve dok je Leksi bil prinas znova smo se spominali de je pravzaprav meja med nami, očem reči, dokod je Lejpa naša, a de počne Srbija. Naši sosedi so negdi zmogli karte z jivoga katastra, najbrž jim je to Dobrica Čosič dal, po šterima je (Velika) Srbija do Karlovca i Karlobaga. Verjem da so naši dečki znali z kim imajo posla pak so i oni preprajli i donesli naše karte po šterima je Lejpa naša do Drine i Zemuna, a kcoj ide Boka Kotorska, Neum, Trst i Bačka. Ve smo pak korak bliže kaj se utvrdijo meje i dok se Šengen k nam preseli kaj bodemo znali de smo mi, de je Evropa, a de hapijo hatari naših sosedov?
Čega bi se mogli odreči mi obični ljudi, obični smrtniki, za vreme Korizme? Nekaj nejbolše kaj bi mogli naprajti je kaj se odrečemo gledanja zestankov naših sabornikov. Najme kaj, skorom pol sabornikov ne dojde, a oni šteri dojdejo tam lenguzajo i jeni se z drugih norca delajo. Rečite mi, prosim vas lejpo, kak vam ne bode pobegla kletva prek zobov dok to vidite? A Korizma je! Nebrem razmeti kak ovi saborniki ne dohajajo na posel za 15 ili pak 20 jezer kuni, a mi Međimorci hodamo delat, i to duže od osem vur na den, za nekaj meje od tri jezere kuni. De je tu pravica? I to davlejo na televizijo. Najbrž bi to trelo skriti v Korizmi tak kaj bi ljudi meje kleli i meje grešili.
Pajdaš Tonča je isto v Korizmi, nebre nikak brez pijače, ali jo je zato zmenšal. Ve več ne pije z pajdašijom litra i vodo, nek dva poliče.
Več se je hajdi dugo pripovedalo (još unda dok jo je pokojni Ivek pušil) kak je konoplja lek i ve je ipak došla v bolnice i apoteke. Ali neje tu još se do kraja rešeno tak da bodo i dale nešterni prek konoplje došli do zdraviča, a oni drugi do rešta. Nejglavneše je meti pravoga betega i pravoga recepta. Oni kaj bodo trošili leka brez recepta i betega pak bodo meli posla z policaji.
Letošja zima i letošji sneg je kak i naši štrekari, očem reči, naše železnice, kesnijo saki den i saki tjeden. Saka jim dlaka smeta. Tak je i of sneg počel cureti dok smo ga se več odrekli. Najbrž ftruc.
Ve vidite kak naši čakoski gracki oci imajo dobre veze z dragim Božekom. Oni so znali da bode prava zima došla potkraj februara i zato so ostajli leda i sklizalište kaj ga ne bodo morali znova zmrzavati. A to kaj se ljudi nemajo kam vugibati od toga velikoga pozoja na tomo malomo, ali glavnomo, grackomo Trgo to je čistam nekaj drugo!
