– U subotu sam vodio utakmicu protiv Istre u Puli, a u utorak sam išao u bolnicu, u srijedu sam bio operiran, prisjeća se Mario Kovačević onog dana kad je sve krenulo nizbrdo.
Trener koprivničkog Slaven Belupa veliki je miljenik međimurske publike, a prije više od godine dana prebolio je karcinom pluća. U nedavnom intervjuu za Sportklub govorio je o bolesti te se prisjetio tih dana.
Prije više od godinu dana saznali ste za karcinom pluća. Kakva je bila Vaša prva reakcija, kako ste to saznali?
“Tako je meni suđeno, očigledno mi je takva sudbina. Sad kad gledam, nisam se prepao. Nekako sam pozitivno razmišljao, mislio sam da će biti baš ovako kako je sad. Najviše mi je bilo zbog obitelji. Ali kako god sam imao taj težak život, opet sam ga lijepo proživio, pošteno, zasnovao sam svoju obitelj. Razmišljanja su mi bila da su mi djeca velika pa će se već nekako snaći. Uvijek u tom trenutku čovjek gleda crno, ali kad sam vidio poslije da bi to moglo biti dobro, tako se i dogodilo. Nisam se bojao, nisam se nikad pitao zašto ja. Puno toga sam vidio i u ratu u Sarajevu, mama i brat su mi bili ranjeni u ratu. Nekako sam sve to preživio pa mi je bilo lakše. Nisam se predavao, ali hvala Bogu sve je dobro na kraju i vjerujem da će sve dobro na kraju i završiti.”
Koliko vas je potresla i ta činjenica i da ćete se možda morati odmaknuti na neko neodređeno vrijeme od nogometa?
“Kad se to dogodilo, bio sam nekako u šoku i ostao sam i dalje raditi. Jer, ja sam se dobro osjećao, trebali smo kontrole te napraviti da vidimo uopće što je i kako je. Izašlo je to nažalost malo nespretno u javnost, svi moji prijatelji i rodbina jako su se svi potresli i meni je više bilo žao drugih ljudi nego samog sebe. Ja sam i dalje radio, ali kad je došlo do toga da moram na operaciju, morao sam se maknuti iz nogometa. U subotu sam vodio utakmicu protiv Istre u Puli, a u utorak sam išao u bolnicu, u srijedu sam bio operiran. Možda mi je to i pomoglo da s manje stresa dođe u bolnicu, da to obavim i bila je ta operacija bolna i teška i kad sam znao da će mi nakon operacije biti bolje, nije me bilo strah. I stvarno je tako bilo. Bilo je tih desetak dana jako bolno, ali opet sam s veseljem čekao svaki idući dan i odmah su doktori rekli da je operacija dobro prošla i da bi se mogao dosta brzo mogao vratiti nogometu i to mi je nekako davalo snagu da nastavim dalje.”
Rekli ste u jednom intervjuu da vam je punu podršku dao i izbornik Zlatko Dalić. Njega znate iz vremena kad ste tek došli u Varaždin…
“Pa je. Svi su mi u klubu pomogli. Zlatko je najviše pomogao oko bolnice i doktora, doktor Paladin u Svetoj Nedelji na radiokirurgiji, nekih mjesec dana je prošlo od saznanja što mi je do operacije. Tu mi je Zlatko stvarno puno pomogao i ja sam mu zahvalan do kraja života.”
A onda se na jednom pitanju Kovačević pomalo slomio…
Tko vam je bio najveća podrška u tim trenucima?
“Obitelj prije svega. Tu moram spomenuti suprugu koja me vozila na sve te pretrage… Pa smo sve to nekako zajedno prolazili… I djeca. Nisam htio, ali izašlo je u javnost pa je i sve druge to potreslo. Moji su roditelji živi i znate kako je roditeljima. Ali, sve je dobro. Supruga i djeca su mi tu bili najveća podrška i ja im se ovim putem još jednom zahvaljujem.”
Izvor: Sportklub
> Mario Kovačević ponovo izabran za najboljeg trenera mjeseca!
