Kad mama i ja pođemo u dućan!

Petak trinaesti. Spar u 17 sati. Ulazimo mama i ja da obavimo šoping koji bi i inače obavljale u tim satima sasvim normalnog petka. No, ovo je bio sve samo ne normalan petak. Kolica našle nismo. Uzele smo manja, jer nam i ovako treba par stvari pa bude nam dosta. Dolazimo do povrća. Uzimamo zadnju mrkvu s peršinom, ostalo našle nismo. Spazimo banane, potrčim da uzmem zadnje.

Dolazimo do brašna, ostalo samo 5 kila. Veli mama: “Pa kaj budem s pet kila, trebam dvije.” Dvije našle nismo. Odustajemo od brašna, idemo do riže, ostale samo skupe, sve ostalo su poharačili. Dođemo do blagajne natpis kaže: Poštovani kupci, molimo vas pridržavajte se razmaka od 1m! Blagajnica masku nema. Na ulasku u dućan nema dezinfekcijskog sredstva. Osjećala sam se kao da smo ušle u Sumrak sagu. I shvatimo da nas je vzelo sve to skupa. Mene čak i više nego nju.

Prije nego sam bila u dućanu, novinarski poziv me odveo do granice sa Slovenijom da provjerimo kako izgleda to famozno svrstavanje i izdavanje dozvola za samoizolaciju. Podsjetnik: Nitko još nije jasno objasnio kako ta samoizolacija funkcionira, osim ako živiš u dvorcu pa postoji šansa da imaš svoju kupaonicu i nikoga od ukućana ne sretneš dva tjedna.

Policajac vas na granici pita odakle ste došli. Ako ste doputovali s popisa zemalja koje su visokorizične, te u njima ima veliki broj oboljelih od koronavirusa morate stati sa strane i čekati da se skupi određeni (?) broj ljudi s kojima onda idete do sanitarnog inspektora. Možete reći da ste došli iz Slovenije, a zapravo ste došli iz Italije, ima i takvih bisera ovih dana. Sanitarni inspektor, bez maske ili bilo kakve zaštite vas pozove u prostoriju metar sa metar da vam izda rješenje o samoizolaciji. Ako se niste zarazili u zemlji iz koje ste došli, velika je šansa da obolite dok stojite u redu i čekate svoje rješenje. Tko je tu lud?

Ostavi komentar