Nekad smo baš razmaženi!

Danas imamo toliko materijalnog da nam uvijek nešto zafali. Nekad su naše bake išle u školu 20 kilometara po snijegu do pasa bose, a djeca danas ne mogu sama preko zebre. Danas uvijek nešto nedostaje. Ako imaš novu kuhinju treba imati i novu sofu u dnevnoj sobi jer kak to onda paše s tepihom. Kad ti se jede nešto slatko ne uzmeš jabuku nego naručiš (dobro, ne baš u Čakovcu) da ti ekipa na biciklu dofura sladoled, jer ti se sad baš jede.

Sve nam je na dlanu, lako dostupno, ali i dalje se žalimo. Joj, kak mi je teško ići na posao. Joj, kak mi je teško ići u subotu navečer van. Teško nam je peglati, teško nam je otići do dućana sto metara pješice. A sve je tu, pred nosom. Internet nam je dao informacije kao na dlanu. Šoping obaviš preko neta s par klikova i čekaš pošiljku. To kaj dođe poliester i katastrofa, desi se. Treba čitati nekad i sastav materijala. Ili dok naručuješ UGG preko stranice koja vrišti FEJK, pa ti na adresu stigne ništa ili fejk rejban naočale.

Knjigu čitaš online. Ne moraš do knjižnice. Trebaš novi recept, par klikova i pronađeš ih stotine. Baš smo razmaženi. Sve nam treba i naravno da nikad nismo zadovoljni. Zaboravili smo one prave vrijednosti. Zagrljaj, poljubac, obitelj, topli razgovor uz šalicu čaja.

Nedostaje nam onog stvarnog, a za neke stvari treba se vraški potruditi. Zadržati prijatelja. Okupiti staro društvo. Održavati odnose s ljudima do kojih ti je stalo. Stalno žurimo, gledamo u pod, gledamo na sat. Stres, buka, žurba, panika. Od silne strke zaboravimo pogledati kako nas lijepa priroda okružuje. Kako je prekrasno proljeće. Zelenilo, vrt, dječji osmijeh. Zaboravimo odvojiti novce za putovanja, izlet u park, planinu, na jezero. Zaboravimo stvarati uspomene. Nikad nemamo dosta, a zapravo imamo sve na svijetu.

Ostavi komentar